Djuja Tešanović-Bećirević je član predsedništva Radničke Komore
Salszburga. Od 2011 postala je poslanik Sozijalističke partije grada
Salzburga. Lista njenih aktivnosti i njenih ličnih ideja koje je za svog
kratkog mandata uspela da reprezentuje je velika. Najnovija inicijativa koju je,  kao dodelu priznanja priredila za 24 -ti   februar 2012  g., u Sporthalle Alpenstrasse -Salzburg,   je  svečanost na kojoj će se proglasiti najaktivnije društvo Salzburga.To ce biti oni  koji su u potekloj godini postizali posebne rezultate  u sportu,  kulturi  i  integraciji . Organizacije koje budu proglašene  za  najbolje, njima će biti dodeljena  nagrada  kao  “zlatno društvo“ grada. Djuja razmišlja i radi u humanitarne svrhe, zbog toga će i prihodi od ove manifestacije biti prikupljeni i uručeni društvu „DEBRA“, Hilfe für die Schmetterlingskinder. Inicijator i nosioc projekta je,
Djuja Tešanović-Bećirević, Gemainderätin, AK Vorstandsmitglied. Betreuer telefonski kontakt   0664 399 00 51
Gemeinderat: Mladen Krondić

Akademski slikar i profesor Bojan Popović , rodjen  je 1981 g. u Smederevu, kao najmladji student,  sa samo 21 gododunu diplomirao je na Akademiji Umetnosti.Svoje radove je prvi put izložio sa dvanaest godina. Poslednjih godina izlagao je u Beču.  Svoju najnoviju erotsku kolekciju, kako sam je ja, kao posmatrač nazvala izlagao je prošle godine u Parizu. Možda bi njegov odgovor o sopstvenim radovima bo sasvim drugačiji ali,  naravno mi kao posmatrači „imamo pravo glasa“.Za izložbu u Parizu -gradu  ljubavi u kome su još uvek nezaobilazni tragovi „erotske „ slobode dvadesetih godina prošlog veka.Opravdano bi se moglo reći da je Pariz pravo mesto za njegovu izložbu.Ali nije samo duh Pariza u Parizu, zar nismo u mladosti svi upoznali nesto od te erotike, bar kada se radilo o poljupcu na franzuski način.Tako da ne moramo  ići   do Pariza da bi pogledali erotsku izložbu, već da možemo bar deo od te ili sličnih izložbi videti iu našem gradu.Bojana Popovića izlozba,ili bolje rečeno deo izložbe u Beču nalazi se u Ateljeu Hüteldorferstrasse 222,u 14.Bezirk-u, koja se može još do kraja sledeće nedelje i pogledati. Njegov stvaralački svet siluete i figure koje postoje samo u njegovoj mašti, naišao je na interesovanje mnogih galerista. Često slika i portrete i druge slike po narudžbi. Nedavno je njegov portret „Starica“ doživio senzaciju.Njegovi radovi se posebno odlikuju karakterima koji se kao ogledalo duše ističu u svakom umetničkom potezu.Svaki rad je za sebe bajka, estetike i bogatstva pojmova.Svaki umetnik je onog trenutka uspio kada njegova dela budu prepoznatljiva u ovom dinamičnom vremenu.

Urednica:  mirel tomas

Rezime: „Ekscelencije,  časni oci, dragi prijatelji“,  sa ovim lepim rečima i sa himnom  Sv. Save kao i sa himnom „Evropske Unije“ otvoren  je srpski  bal u tradiocionalnom ambijentu Hotela Schönbrun u Beču. Nekada se ovaj bal odražavao samo u Beču a,  danas se održava  u skoro svim gradovima gde zive Srbi u svetu.   Ovo je 15 bal  poslednjih gsodina, koga je obnovio Milorad Matejic koji na ovom balu nije mogao biti prisutan. Organizaciju ovog bala preuzelo je “Srpsko-austrijsko“ drustvo na čelu sa Dr. Markom Stijakovicem, a njegov sin Alexandar je organizovao za mlade disko,   a  i  one koji se tako osecaju. Zabava u diskoteci zapocela je kratko pre pola noci sa nastupom mlade operske pevačice Aleksandere Milovanovic i plesne  grupa -“The Kittycats“.  Tradiciju ovog bala  su u 19. veku započeli  Srbi koji su tada živelu u gradu Mozarta i Strausa.Bile su to  mnoge  ličnosti naše prošlosti. Njihova imena su: Vuk Stefanovic Karadzic , Petar Petrovic Njegos, Milos Crnjanski, Milos Obrenovici, Branko Radicevic i mnogi drugi. Na ovoj svečanosti,  nekada  kao i sada,  prisustvovali su predstavnici srpske Crkve. Gost ovog bala bio je Episkop Jagarski Porfirije. Od  predstavnika  državnih institucija, bili su,  konzul Republike Srbije Kosta Simonovic, i  član vlade Republike Srpske Igor Davidovic. Moderator bala bila  je Ana Stefanović – Bilić, a za umetničku organizaciju  bio je zaduzen  Christian Strasser.U programu su ucestvovali:  Crkveni hor „Sveti Sava“  iz Beča,  omladinski hor  iz Loznice  i orkestar „Danica“ iz  Salzburga. Opersku ariju   izvodila je  Dorottya Lang, mezosopran i  Mehrdokht Manavi.  Poseban gost je bio  Bane Krstić sa grupom  „Garavi sokak“.   Kako bi bilo,  kada ne bi bilo narodne nošnje i “ Moravca“!.Zato   su se pobrinuli umetnici iz   KUD-a “ Karadjordje“. Naravno, treba spomenti i sponzore,  jer bez njih  ne bi bilo sve ovo moguce.   Glavni sponzor bila je Reifeisen banka, ciji  se predstavnik  obratio na srpskom jeziku. Gost večeri bila je i Marija Serifovic, sa svojom pobednickom pesmom na Euroviziji „Molitva“. Ona  je od nedavno postala stanovnik Beča. Lepotu ove večeri činili   su,  ne samo popularni gosti, vec još  i veoma lepo odevene dame  i  gospoda sa balskom garderobom. A šta bi bilo kad  ne bi bilo srpskog „roken rola“- uzičkog kola. Ni mladi nisu ostali samo kod bala, vec balske halljine su se  našle i  na parketu diskoteke, koja je posle ponoci bila pravi ambijent za zaljubljene.

urednica:

mirel tomas

Naše poštovaoce umetnosti obaveštavamo i pozivamo na još  jednu samostalnu izložbu Bojana Popovića, akademskog slikara i profesora umetnosti. Otvaranje je zakazano za 14.februar 2012, u 19 h. u Galerie Artpoint 222, koja se nalazi u Hütteldorferstrasse 222, u
14. u Beču. Ovaj mladi slikar, čije vidjenje sveta, života i umetnosti, pripada hiper-realistickom pravcu
stvaralaštva, učestvovao je već u više samostalnih i kolektivnih izložbi u bivšoj Jugoslaviji,
Kini, Srbiji, Austriji i Franzuskoj. Na ovoj bečkoj, februarskoj izložbi (koja će trajati od 14. do 28. februara), Bojan Popović će se predstaviti svojim izborom aktova koji se trenutno nalaze na izložbi u Parizu.
Drage Bečlije, evo i vi  će te imati uskoro priliku da vidite ove originalne radove na kojima
će se još  uvek osećati duh i miris slikarskog umetničkog  Pariza.
DOBRO  DOŠLI !

U organizaciji Crkvenog odbora Srpske pravoslavne crkvene opštine bečke,
održana je Svetosavska akademija, posvećena obeležavanju gradniozne ličnosti
i dela Svetoga Save.Bečki Hram je upravo posvećen imenu sv.Save. Pojci su pojili
blagosiljanje svetog kolača. Pozdravna reč  je g-dja Gordana Janičević, član Crkveneog odbora. Njegovo preosveštenstvo Episkop jatarski G. dr. Porfirije.Recitacija „radujme se deco “ Miloš Stefanovic.Beseda
Molitve na jezeru  sv. vladike Nikolaja, govoriila je Marija Radojevic. Igrokaz  „Živom Svetom Savi “
izvodi  Dramsko udruženje mladih Drum  iz Beograda: Recitacija „Priča o Svetom Savi“-Matije Bećkovića, govori  Dragana Bukić .Simbol vere srpske omladine izvode polaznici studija glume  Maska iz Beograda.
U bečkom pozoristu  “ Akzent „, koje je bilo nedovoljno veliko da primi sve zainteresovane
poštovaoce našeg svetitelja, smenjivali su se pravoslavni obredi, molitvene pesme, beseda
Njegovog Preosveštenstva Episkopa jegarskog, gospodina Porfirija je sa odusevljenjem
 izpraćena,  izvedena  dela   posvećena su  zivotu našeg prvog Arhiepiskopa, Svetoga Save.

Svetosavski -Bal“  je najstarija srpska tradicija u Becu  mi,  kao deo ovog drustva  želimo da se predstavimo sa najboljim programom, neki od učesnika su: Plesna-show grupa The Kittycats,  operski glas Ivana Rajkovic i Aleksandra Milovanovic sopran,  koja studira  pevanje na beckom konzervatoriumu. Zatim nastupa   i  Dj je Bogdan Čavić, koji je nastupao sa zvezdama kao sto su, Željko Joksimovic, Jelena Karleusa i drugim.
U muzičkom programu  zabavljaju  takodje vrhunski muzicari  Miroslav Jankech koji je trenutno član nekoliko kamernih sastava. Osim ozbiljne muzike svira i variete i druge žanrove (komponuje svoju muziku- rock sa elementima džeza, balkanske i romske  muzike). Nastupao je u Srbiji, Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Irskoj, Nemačkoj,
Švajcarskoj, Španiji, Portugalu i Rumuniji. Saradjivao je sa Andres Bosshardom-docentom
i profesorom sa Visoke škole u Cirihu, dirigentom Graziellom Contratto iz Basel-a, gradskim
ženskim horom „Barili“ iz Požarevca pod dirigentskom palicom Katalin Tasić.Zatim mladi Aleksandar Jankech sa dugom biografijom iz koje izdvajamo samo jednu rečenicu;  Usavršavao se  kod majstora,Betke Bizjak Kotnik (Slovenija),
Eugene Rousseau-a (SAD), Arno Bornkamp-a (Holandija), Johan van der Linden-a (Holandija), Marcus Weiss-a (Švajcarska), Matjaž Drevenšek-a (Slovenija),Mihe Rogine (Slovenija), Daniel Gauthier-a (Kanada/Nemačka),Jean-Yves Fourmeau-a (Francuska). Da ovom muzikom od  najboljih svetskih majstora mozemo biti ponosni i pred austrijskom publikom cija  muzka,zahvaljujuci slavnim komponistima iz proslosti  zauzima najbolje mesto u svetu. Birase , naravno kao na svakom balu  i  najlepsi par „MISTER I MISSES“  svetosavskog Bala, koji  će biti nagradjeni avionskim kartama.

vise na hompage: svetosavskibal.at

Tradicija slovenskih Balova je započeta pre više od jednog i po veka, kad su u prestonici Austrije živeli mnogi znameniti Srbi tog vremena, a knez Miloš Obrenović (1780 – 1860) poželeo da ih jednom godišnje okupi na prigodnoj svečanosti. Tim povodom je od čuvenog austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio kompoziciju, koja je, pod nazivom „srpski kvadril”, predstavljena 1846 godine na prvom Slovenskom Balu u Beču. Na narednom, održanom 1847, među gotovo tri hiljade prisutnih izdvajali su se Vuk Karadžić, Njegoš i knez Miloš (on je baš voleo da igra, sa ordenjem koje je poskakivalo i zveckalo), a kako navode hroničari posebnu pažnju je privlačila Vukova kći Mina. Ona je i inače bila među najotmenijim damama na bečkim balovima, na kojima se isticala jedinstvenim izgledom: odevena u srpsku nošnju sa libadom obrubljenom srmom, suknjom sa obaveznim pojasom i čipkom vezenom košuljom.Bio je zapažen i Bal 1861, na kojem su se, pored najuglednijih bečkih Slovena, stranih diplomata, srpskih ministara i njihovih supruga, visokih oficira, dvorskih dama… pojavili i austrijski državni ministar Šmerling, ruski, mađarski i poljski plemići, pisci Ivan Mažuranić i Petar Preradović, general Stratimirović… Svirao je Štrausov orkestar, a plesali su se „lijepa Maca”, kvadril, valcer, kolo srpsko, kolo hrvatsko, kolo slavonsko, polka, mazurka… da bi, kako je zapisao jedan od učesnika, oko ponoći „sva slavenska mladež” zaigrala uz junačku pesmu „Rado ide Srbin u vojnike”.

Vise na Hompage organizatora i autora ovog teksta:

http://www.svetosavskibal.at/index.php/geschichte

Programm / Program :

30 Galadinner / Galavečera : ~ 20:30 Moderationsteam /  Moderacijski tim Serbisch-östereichische Co-Moderation / Srpska austrijska Ko – Moderacija Ana Stefanović – Bilić – Christian Strasser Balleröffnung / Otvaranje Bala : 21 : 30 Nach Protokoll bzw. künstlerische Eröffnung Protokolarno otvaranje : Srpska Pravoslavna Crkva, Beč Umetničko otvaranje : Crkveni Hor Sveti Sava, Loznica RS Tanzmusik und Unterhaltungsprogramm : 22 : 00 Plesna muzika i zabavni program : Ballorchester DANICA, Salzburg Klassischer Teil / Klasicna Muzika : Dorottya Lang, Mezzosopran Mehrdokht Manavi, Pianistin „Serbische Quadrille“ Special Guest / Posbni Gost : Bane Krstić – „GARAVI SOKAK“, Novi Sad RS  Charity Tombola : 23 : 00Der Reinerlös ist einer Wiener karitativen Einrichtung als „Dank der Serben in Österreich“ gewidmet. Prihodi su namenjeni jednoj Bečkoj karitativnoj Ustanovi u znaku „Zahvalnosti Srba u Austriji“ Mitternachtseinlage / Ponoć : 00 : 00 „Moravac“ Serbischer Volkstanz Kulturverein „Karadjordje“ (in serbischer „Šumadija“ Tracht). „Moravac“, izvodjenje : KUD Karadjordje (šumadiska nošnja)

Charity Tombola Preisziehung : ~ 00 : 30 Jugend- und Studentenprogramm Omladinski i studenski program ~ 22:00 – 03:00 in der / u „BIJOU BAR“ Motto: „Party & Classic im Zeichen von Sveti Sava“ Moto : „Žurka & Klasika u znaku Svetog Save“ vise na Hompage organizatora i autora ovog teksta:

http://www.svetosavskibal.at/index.php/geschichte

Wien. In den nächsten Wochen endet die Frist, in der erstmals eine neue Meldepflicht gegenüber dem Fiskus erfüllt werden muss: Es geht um Zahlungen, die seit 1. Jänner 2011 für in Österreich erbrachte Leistungen ins Ausland geflossen sind. Durch die im Jahr 2010 unter dem ganz und gar unkorrekten Arbeitstitel „Lex Meischberger“ eingeführte Meldepflicht soll verhindert werden, dass beispielsweise Berater oder Vermittler ihre Honorare steuersparend über Umwege im Ausland beziehen. Die Zahlungen aus dem Vorjahr müssen von demjenigen, der sie geleistet hat, bis Ende Jänner dem Finanzamt gemeldet werden (und zwar demjenigen, das für die Erhebung der Umsatzsteuer des Meldepflichtigen zuständig ist); bei elektronischer Übermittlung verlängert sich die Frist bis 29. Februar. Der Empfänger der Zahlungen muss diese ohnehin als Einkünfte deklarieren; wie Robert Rzeszut, Steuerberater bei Deloitte in Wien, der „Presse“ erläutert, erhöht sich durch die Meldepflicht aber der Druck auf den Empfänger, seiner Verpflichtung auch wirklich nachzukommen. Eine vergleichbare Bestimmung (§109a Einkommensteuergesetz) gilt schon länger für Entgelte, die im Inland für Leistungen außerhalb eines Dienstverhältnisses gezahlt werden (z. B. an Aufsichtsräte, Vortragende).

Der neue §109b EStG gilt für Zahlungen ins Ausland für Leistungen aus selbstständiger Arbeit, sofern sie in Österreich erbracht wurde. Aber auch einmalige Beratungs- oder Vermittlungsleistungen, die sich auf das Inland beziehen (solche soll es etwa um den Verkauf  der Buwog-Wohnungen gegeben haben), sind erfasst.

Die Mitteilung kann unterbleiben, wenn die Zahlungen an den einzelnen Leistungserbringer 100.000 Euro pro Jahr nicht überschritten haben, ferner dann, wenn die Zahlungen ohnehin einer österreichischen Steuerabzugspflicht unterliegen, und schließlich dann, wenn das Geld an eine ausländische Körperschaft fließt, die einem Steuersatz von mindestens 15 Prozent unterliegt (ihren Sitz also nicht in einer Steueroase hat). Bei Verstößen gegen die Mitteilungspflicht drohen Geldstrafen in Höhe von zehn Prozent des zu meldenden Betrags, maximal jedoch 20.000 Euro.

schreibt: BENEDIKT KOMMENDA (Die Presse) 

Teatarska predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Elijahova stolica“ jedna je od  boljih predstava koja se bavi temom   rata u bivšoj  Jugoslaviji.  Ne, toliko po svojoj postavci ili izrazu već po sadržaju i kvalitetu. Rat je na kompletan, politički, emotivni   i intelektualni način, objašnjen kroz ličnu sudbinu stranca u potrezi za svojom prošlošću. ..Sve ostalo videt ćemo u teatreu Akzent 

 Igraju:  Svetozar Cvetković, Vlastimir Djuze Stojiljković, Maja Izetbegović, Jelena Trkulja, Renata Ulmanski, Bane Jevtić.
Cena karata:  €  30,-/27,-/25,-/20,-

Wien4. Argentinierstrasse 37
Tel: 01/ 50165-3306

ILE  Zagorac Assistenz Für interkulturrelle Programme

Theater Akzent

Ulaznica je 15,-€  Informacije:   +4369910080412

E-Mail: perica.mijic@anno93.at